је̏сти, је̏де̄н несвр., глаг. придј. актив. и̏јо, је̏ла, је̏ло I. узимати храну ради задовољења својих потреба. – О̑н је и̏јо што̏ му да̑ш, а о̀на са̏мо што̏ је гу̀ста̄. II. је̏сти се изједати се у себи због нечега, ждерати се. – Жи́ва се је̏де̄н што сан их ја̑ сје̏товала да и̏дӯ на о̀нӯ ба̑нду.