Српски рјечник

1. ѝма̑ње, n.das Haben, τὸ habere.
2. има́ње, n. 1. die Habe, habentia, facultates. cf. [биће, имавање, имаће], имовина, [имутак, имуће]; [имуће]; [сермија]. 2. (по Бачкој) овце, die Schafe, oves. cf. [vide] благо [2].