Српски рјечник

иму́ће, n. die Habe, das Wermögen, opes, facultates, cf. [vide] [2] имање [1]: А ако ћеш, шћерце, по имућу — Што ли залуд велико имуће.

Речник косовско-метохиског дијалекта

иму̑ће, а ср., в. има̑ће. — У В. и RJA. imúće ср.