ѝна̑т,*ина́та, [инад] m.1.der (Wort-) Streit, contentio, cf.[vide]свађа: Од ината нема горега заната. 2.der Trotz, contemtus: за инат, zum Trotze, cf.[vide]пркос.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ина̑т, а м.пркос, од арап.҆inad им. у противљењу остајање упорно, недавање
другоме за право, препирање: Не да̑м ти за ина̑т. — Немо̑ј да те̏раш ина̑т. — У В. и RJA. ѝна̑д, ина́да и ѝна̑т, ина́та м.