истру̏т, истру̏јем свр.покварити, разорити: Истру̏јо дућа̑н, оће да гра̑ди но̑в. — Све̏ је сад истру̏ло ве̏ру.Мир. — Одузети живот:Оћy сам се̏бе да истру̏јем.Прил. — Истру̏ли рабо̏ту. — Са се:Истру̏ла ги се рабо̏та. — Једно о̏ко му се истру̏ло. — И по̑с се истру̏о.Кл. — Истру̏ло ми се мле̑ко(т. ј. покварило се). — Исп.иструве̑н. — У В. и RJA. нема.