к, ка, (mit dat.)zu, ad [cf.2до1]: к мени, к, вама(auch) bloß мени,вама): Ка шатору нејака Уроша — Како паде ситну књигу пише | Те је шаље каКрушевцу граду — Ти отиди каВргорцу граду.
Речник косовско-метохиског дијалекта
1. ка предл.показује правац кретања: Иде̑ ка ме̏не, ка те̏бе, ка та̏мо, ка ова̏мо. — Чини̑ ми се о̏тпаде ка та̏мо. — Биће да је ка предлог и у овом примеру, иако личи на св.:Ни̏је му ни то мало жи̏то ка̏ Богу, се да̏ је, презӣми̏јо би. — У В.ка, у RJA. 1. kȁ.Исп.ка̏к.
2. ка̑ св.као. Исп.ка̏ј: Вре̄чи̑ ка̑ ја̏ре.БП. — Ка̑ ла̏њске го̏дине.Глав. — Но̏ су ка̑ Е̑рци.БМ.У В. и у РЈА н.