Српски рјечник

ка̏м, ка̏мена, m. (по југоз. кр.) vide [1] камен [1]: кам из руке, а ријеч из уста; Ово рече, за кам запануо.

Речник дубровачког говора

/ ка̏м / изр. у̀ кам се у̏про̄ (упр̀ла, у̏прло) клетва у смислу: далеко га кућа.Све̏ хи пра̏тӯ нѐвоје, па са̏д ѝ боле̄с, у̀ кам се упр̀ла!