ка̏мо прил.: Ка̏мо да ви̏дим. — Ка̏мо ти га та̑ј друга̑р? — Ка̏мо, де̏ ти је? — Ка̏мо да ми је му̑ж жи̏в, па ија̏ко сам си̏рота! — Ка̏мо да мо̏гу си̑на да изве̏дем на пу̑т, па би, чини̑ ми се, све забора̏вила! — Ово̑ је бра̏шњо куд и ка̏мо по бе̑ло. — RJA. kȁmo прил.
ка̏мо, прил. — куда, гдје. — Камо те цио дан? Камо оне грабуље. Камо среће да ти то можеш урадити.