ку̏д, ку̀да̑, 1. [cf.кудар, куде, кудије, кудијен, кудијер, куђ, куђе, куј] wohin, wo vorbei? quo? qua?cf. [камо2]; ако. 2.немам куд, ich kann nichts anders thun, alias agere non possum: Нема куда љуба Драгијина, | Отворила деветора врата. 3.куд који, in alle Winde? quaqua versus?побјегоше куд који.
Речник косовско-метохиског дијалекта
1. ку̏д прил.У овом дијалекту ограничена је употреба овог прилога. У много случајева га замењује де̑ (где):Иди ку̏д би̑ло. — Сву̏т ку̏д(т. ј. свуда). — Кудго̏ћ. — Ку̏д ћеш ве̏ћа срамо̏та но то̑?! — И̏ди ку̏д ти др̑аго, бо̏ље не̑ћеш на̑ћ. — У В.ку̏д, у RJA. kȕd прил.
2. ку̏д предл.код. Готово искључиво се чује у источним крајевима овога дијалекта: Ку̏д ефенди̏је.БМ. — Да се пожа̏ли ку̏д мене.БМ. — Се̏ла једно ве̏че ку̏д ȍгња.Глав. — Један ма̏ је̑кну ку̏д ога̏њ.Прил. — Ку̏д ни̏кога да се пожа̏ли.БМ.У В. и у РЈА н.