ка̀пак,*пка, m.1.н. п. од казана, од тенџере, Helm, Deckel, operculum. cf.[vide]заклопац. 2.на прозору (које се највише говори pl. капци), der Fensterladen, foricula. 3.на оку, das Augenlied, palperba. cf.кање. капци на рукавима, т. ј. оно доље што се може спучити око руке и што се узвраћа кад није спучено, der Umschlag, limbus.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ка̏пак, капа̏ка м., капа̏ци(м. мн.). — У В.ка̀пак, ка̀пка м., у RJA. 1. kàpak, kàpka м.