Српски рјечник

ка̀пија,* f. das Thor, porta, cf. [vide] врата [2].

Речник косовско-метохиског дијалекта

капи̏ја, е ж. у дечјој игри камичака тако се зове онај отвор кад се дупке постави палац и кажипрст кроз који се протерују камичци. Исп. бешта̏шаџик. — У В. ка̀пија ж.

Речник говора Прошћења

ка́пија, -е̄, ж.1. непоштена женска, која трчи за мушкарцима.Ћути, капијо, што се јављаш! 2. врата, улаз.Затвори капију за собом.