Српски рјечник

кара̀нфил,* m. 1. vide каравиље. 2. vide каранфић.]

Речник косовско-метохиског дијалекта

кара̄нфи̏л, а м. 1. цвет: Иски̏дај ми једа̑н кара̄нфи̏л.То̏п кара̄нфи̏л (врста цвећа).Са̑рош кара̄нфи̏л (врста каранфила који има и пун и врло шарен цвет).= 2. м. и.: Кара̄нфи̏л Ве̏ткин. У В. кара̀нфил м., у RJA. karànfil м., а., b.