Српски рјечник

каса̀ба,* f. мала варошица, ein Flecken, Marktflecken, oppidulum, vicus. [vide варошица].

Речник косовско-метохиског дијалекта

каса̏ба, е ж. варош. БП. — У В. каса̀ба ж., у RJA. kasàba ж. Арап. kasaba им. варошица, село које има чаршију а ограђено је зидом, насеље од 5 до 6.000 душа. У ДК. записано је 1765 г.: Ражан касаба. Исп. Ражањ.

Речник говора Прошћења

каса̀ба, -е̄, ж. — варошица, паланка. — Ишо сам у касабу.