ка̀стен, ка̏сти̑ле и ка̏стилице̑, *adv. gerade, eigens, proprie, directe: отишао му кастиле за то (не узгред или чега другога ради): Шаље Вуку књигу кастилице.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ка̏стиле и ка̏стиље прил.постало од ка̏ст (облик инстр. јед.) намерно, хотимице, са предумишљајем: Ка̏стиље сам му ре̏као да ви̏дим шта ће да ка̑же. — Ка̏стиље га уда̏ријо. — У В.ка̏сти̑ле, ка̏стилице̑ прил.Исп.ка̏с(т).
Речник говора Прошћења
ка̏стиле, прил. — намјерно. — Кастиле сам код вас дошо.