ква̑с, m.ква́сац, сца, m. [cf.1маја1] 1.der Sauerteig, fermentum. 2.saure Milch womit man die frische säuert, fermentum. 3.пиварски квасац, die Bierhefen, fermentum. — У Грбљу кад жена метне крух у пећ, она узевши што са земље у руку рече: „Ово у руку а крух у квас“, да би крух у пећи нарастао.
Речник говора Прошћења
ква́сац, -сца, м. — 1.изазивач квашења, кисељења, љућења. — Немам квасца да укиселим млијеко.2.узрочник. — Ти си била квасац њиовој свађи.