Српски рјечник

1. ма̀ја,* f. 1. vide квасац. 2. : Немој који пушку опалити, | Док не пукне мога џефердара, | Е сам њега добро напунио, | Седам мајах зеленога праха.
2. ма́ја, f. 1. hyp. v. мајка, највише снахе свекрву тако зову. 2. vide станарица, редуша: Ђе је много маја, ту је мало јаја. 3. [vide златоје].

Речник косовско-метохиског дијалекта

ма̏ја, е ж. 1. квасац: Иди потра̑жи ле̑чка ки̏село мле̑ко нека ти да̑ за ма̏ју.Не̑ће да се уки̏сели без ма̏је.2. Маја и. п. код с. Мажића, у општини шаљској. Реч је арн. и значи вис.У В. 1 ма̀ја ж. , у RJA. 2. màja ж. Реч је перс. maja им. основни, суштаствени састојак, материја; квасац који се додаје тесту, млеку да се укисели или усири и сл.

Речник говора јужне Србије

ма́ја ж (перс.) (тур. maya) квасац од иситњеног наута, брaшна, соли и вреле воде. „Ће ме́симо пога́чу под ма́ју” (Доње Жапско).
ма́ја ж киша и сунце истовремено. „Ова́ј ма́ја ће нашкоди на ло́јзе” (Нерадовац).

Речник дубровачког говора

ма̏ја ж (тал. maglia) поткошуља.Нѐ свла̄чӣн ма̏ју при̏је ма̏ђа.