кѐси̑м,*-и́ма m.1.eine Bauschsumme, aversio: Влашка плаћа Турскоме цару кесим, т. ј. осјеком. 2.Miethe für den Fruchtgenuß, aversio pro usufructu, die meist in einem Theile der Frucht selbst besteht: дао краве по̏д кеси̑м. [cf.најам].
Речник говора Прошћења
ке̏сӣм, -и́ма м. — привремено издржавање стоке. — Коме си дао овце на кесим.