на́јам, јма, m.1.die Miethe (zwischen Personen), conductio: отишао у најам, бити у најму; Ко ти је мани, био ти у најму.2.der Miethlohn, merces: није му платно најма; одбиј му од најма; Не одби најам за сјекиру! (кад ко неправо хоће коме да одбије једну ствар за другу). Човјек се узме или стане у најам или се најми; кућа се узме или да под кирију[1]; а око чега треба што радити, ово се закупљује или узима под закуп(н. п. воденица, земља, кака бара гдје се риба хвата и т. д.); волови се дају на изор, краве и овце по̏д кесим[2]; на казан се даје испек.