РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

кија́мет,* m. der Sturm (eig. u. fig.), der Welt Ende, mundi interitus [vide смак]: куда ћеш ти на том кијамету? Као у очи кијамета.

Речник косовско-метохиског дијалекта

кија̑мет, кија̄ме̏та м. 1. зло, бурно време, велика мећава: Пу̏ко једа̑н кија̑мет, ȍчи да отво̏риш не̏ мош. — Што си се уто̑нтао ка̏ј да је кија̑мет. — Да, би̏ћита, ни̏је кија̑мет. — 2. Кија̑мет, Кија̄ме̏та м.надимак: Ди̑мка Кија̑мет. — У В. кија́мет м., у RJA. kijámet м., b. Арап. kijamet им. страшни суд, пропаст света, ускрснуће мртвих; фиг. велики разор, полом, рушење; галама, вика.

Речник говора јужне Србије

кијаме́т м (ар.) (тур. kiyamet) невреме, олуја; мећава. „Такь́в је кијаме́т да се из ку́ћу не иска́ча” (Врање).

Речник дубровачког говора

кија́мет м неко велико зло: временска непогода, болест, немаштина, неслога итд. – Јѐсте ли ви̏ђели кија́мета па са̏д ѝ боле̄с! – Ко̀јӣ ти је кија́мет па пла̏че̄ш?

Речник говора Прошћења

кија́мет, -а, м. — 1. лоше вријеме, газап, снијег са мећавом. 2. (фиг) много. — Има шљива кијамет божи.