Српски рјечник

кле̏чка, f. рачвасто и пробушено дрво, што се клином затвори говечету (у Сријему и кљусету) око предње ноге, да не може далеко отићи, eine Art Fußklotz für weidendes Vieh, compedis genus pro armento.

Речник косовско-метохиског дијалекта

кле̏чка, е ж. све оно што може некога да спотакне у ходу, подметање ноге некоме у ходу да се овај спотакне, посрне или падне: Што̏ па па̏де? — Што̏ па ми Ѕа̑на тури̏јо кле̏чку (тј. подметнуо ногу).Ич не зна̑м де̏ ми је кле̏чка од коби̏ле.У В. кле̏чка ж. Исп. кле̏кавица.

Речник говора јужне Србије

кле́чка ж 1. направа од ужета и штапа којом се коњу везују предње ноге кад је на испаши (Клиновац). 2. кратак и дебео штап који је везан свињи за гушу ради отежаног кретања (Трстена).
кле́чка ж направа за лечење преломљене ноге у овце. То су у ствари две дашчице које су причвршћене за преломљену ногу. „Кој си и́ма по́више о́вце, тьј ће си пра́ви по́више кле́чке” (Доње Жапско).
кле́чка ж пеј. жена која се споро креће. „А́јде, мо́ри кле́чке, откь́д те че́кам” (Врањска Бања).