Српски рјечник

ко̏жа, f. [cf. кожина, чапра 1] 1. die Haut, cutis. 2. die Fell, pellis. 3. das Leder, corium.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ко̏жа, коже̑ и ко̏же ж.: Да ти до̑ђе до коже̑. — Таве̑ ко̏же учини̏ше. — Оће да му се заву̏че испод коже̑. — Одне̏си ову̑ ко̏жу на паза̑р. — Ду̑ша ми је мо̏ја поцр̄не̏ла од ове̑ ко̄жа̑. — Кад се некоме прети, рече се: Цр̑на ли ти ко̏жа тво̏ја! У ДК. у селу Коло Врту забележено је 1766 год.: Писа РадꙊле шилега, Станоика кожꙊ, ако не значи кожух. — У В. ко̏жа ж., RJA. kȍža ж.

Речник дубровачког говора

/ ко̏жа / изр. ѝзвес не̏кога ѝс оже̄ искидати некоме живце, изнервирати некога. – У̀мукни, мо̏лӣн те, ѝзвешћеш ме ѝс коже̄, па ћу те лу̏пнут! излѐћет (ѝзӣћ) ѝс коже̄ веома се узрујати. – Излѐћеће ѝс коже̄ ка(д) чу̏је̄ што̀ си учѝнијо. би̏т ко̑с(т) ѝ ко̏жа бити веома мршав. – Па̑нтӣш ли о̀но̄ пе̏чу чо̀вјека? Е̑, са̏д је ко̑с ѝ кожа, нѐ би га по̀зно̄. гово̀рит из мр̀тве̄ ко̏же̄ једва говорити. – Што̀ му је? Го̀ворӣ из мр̀тве̄ ко̏же̄. О̀ли је сла̏б, о̀ли га је ко̏ о̀ба̄нтијо! би̏т у сла̀бо̄н ко̏жи лоше се осјећати, бити болестан, нерасположен или уморан. – Да̀нас сан ти у сла̀бо̄н ко̏жи, пра́ла сам, е̏во, до̀сад.