ковр̀та̑ч, коврта́ча, m.онај колутић (од гвожђа или пиринча) што се њиме листови од тијеста сијеку, österr. Krapfenrad’l. cf. [мавишњак, мамуза2], девермавиш.
Речник косовско-метохиског дијалекта
коврта̑ч, а м.врста пољског зеља које има ниско положено лишће и које народ бере и од њега прави питу или га усецкана вари у пасуљу и другим чорбастим јелима. Расте по рудинама. — У В.ковр̀та̑ч, коврта́ча м., али значи сасвим друго , у RJA. тако исто.