Српски рјечник

ко̏жа, f. [cf. кожина, чапра 1] 1. die Haut, cutis. 2. die Fell, pellis. 3. das Leder, corium.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ко̏жа, коже̑ и ко̏же ж.: Да ти до̑ђе до коже̑.Таве̑ ко̏же учини̏ше.Оће да му се заву̏че испод коже̑.Одне̏си ову̑ ко̏жу на паза̑р.Ду̑ша ми је мо̏ја поцр̄не̏ла од ове̑ ко̄жа̑. Кад се некоме прети, рече се: Цр̑на ли ти ко̏жа тво̏ја! У ДК. у селу Коло Врту забележено је 1766 год.: Писа РадꙊле шилега, Станоика кожꙊ, ако не значи кожух.У В. ко̏жа ж., RJA. kȍža ж.

Речник дубровачког говора

/ ко̏жа / изр. ѝзвес не̏кога ѝс оже̄ искидати некоме живце, изнервирати некога.У̀мукни, мо̏лӣн те, ѝзвешћеш ме ѝс коже̄, па ћу те лу̏пнут! излѐћет (ѝзӣћ) ѝс коже̄ веома се узрујати.Излѐћеће ѝс коже̄ ка(д) чу̏је̄ што̀ си учѝнијо. би̏т ко̑с(т) ѝ ко̏жа бити веома мршав.Па̑нтӣш ли о̀но̄ пе̏чу чо̀вјека? Е̑, са̏д је ко̑с ѝ кожа, нѐ би га по̀зно̄. гово̀рит из мр̀тве̄ ко̏же̄ једва говорити.Што̀ му је? Го̀ворӣ из мр̀тве̄ ко̏же̄. О̀ли је сла̏б, о̀ли га је ко̏ о̀ба̄нтијо! би̏т у сла̀бо̄н ко̏жи лоше се осјећати, бити болестан, нерасположен или уморан.Да̀нас сан ти у сла̀бо̄н ко̏жи, пра́ла сам, е̏во, до̀сад.