ко̀лац, ко́ца, m. (pl.ко́ци, а у Црногорскијем пјесмама има ико́чеви, gen.кола́ца̑) der Pflock, Pfahl, palus [cf.казук]: Сад ће твоје овце на трагове, | А Турачке главе на кочеве.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ко̏лац и ко̑лац, а м. — У В.ко̀лац, ко́ца м.: Поме̏рите га на дру̏ги ко̏лац. — Да тӯче̑мо ко̄лце̑м.Гојб. — Што си се узду̏пчио кај ко̏лац. — Поби̑ј тӯна̑ два ко̑лца.
Речник дубровачког говора
/ко̀лац/изр.ску̏пит се с ко́ца и с коно̀пцакад се негдје нађу сви најгори људи. – Та̏мо те̏би ни́је мје̏сто, све̏ се то̑ ску̏пило с ко́ца и с коно̀пца.