РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

ко̀ла̑ч, кола́ча m. 1. eine Art radförmiges Brot, panis genus. Кад се иде у пријатеље (својти у госте) свагда у торби осим чутуре и још чега ваља понијети и колач (т. ј. шеничан хљеб), па кад се из пријатеља повраћа, опет одонуда такови колач ваља да му спреме; за то се каже: Јужну божићу и пријатељском колачу не ваља се радовати (јер пријатељ ако један колач донесе, он неколика поједе, и опет му један ваља спремити да понесе). Бољи је и црн колач него празна торба. Хвала му као и тетки без колача (т. ј. нехвала му!). Увалио му црн комад [колач?] у торбу (кад ко учини коме каку штету). Ја му не спремам тамо колача, ich rathe ihm nicht dort zu gehen; Да зла колача! Нијесам се надао томе колачу. 2. ein kleiner Laib Brot, den die Mutter für das Kind, bei Gelegenheit des Backens mitbäckt. 3. ein Laib Brot bei feierlichen Gelegenheiten, н. п. крсни колач. 4. колач обруча, одређен број савијенијех обруча и свезанијех заједно. 5. у бувару, т. ј. дрвен темељ на коме се зид почиње. [vide круг 2]. 6. (у Дубр.) госпођин дар справљеници. cf. [справа 2]; справљеница.

Речник косовско-метохиског дијалекта

кола̑ч, а м. 1. хлеб, заслађен или не, од чистог брашна разног облика. Сељанке зову фурунџиску лепињу кола̑ч: По̏што ти је ова̑ кола̑ч? — Да̏ће ти те̏тка ме̏дене кола̑че. — Ку̑ј ти је пресе̏као кола̑ч. — Фиг. непријатељство, непријатно изненађење: Тако̑ме се кола̑чу бе̏љи не̑си на̄да̏о. — Нада̏о сам се то̏ме кола̑чу. — У ДК. 1780 год., у селу Синају забележена је употреба ове речи у нарочитом значењу: Писа Илиѧ г҃ колача шафра(на). — 2. Стара тур. мера за дубину воде, размак од врха једне до врха друге руке кад се руке рашире, хват. — У В. и RJA. 1. kòlȃč, koláča м.

Речник дубровачког говора

ко̀ла̄ч, -а́ча м потпуно сух, од бијелог брашна направљен колач прстенастог облика, не сладак, намијењен припремању тзв. панате или се дроби у кафу бијелу и сл. – Два̑ кола́ча ће нам би̏т до̏ста за учѝнит па̀на̄ту. спље̏цкӣ ко̀ла̄ч врста сланог колача који се прави с уљем и циметом, црним брашном, а једе се свјеж. – У Ма́ре̄ Шу̏шице̄ је ва̏зда би̑ло фрѐшкијех спље̏цкијех кола́ча̄.