кру̑г, m.1.eine Scheibe, discus. 2.онај темељ од дрвета што се на дно бунара метне, те се назида. cf.колач[5]3.(у Далм.)округло мјесто, н. п. главица или њива. 4.(у Ц. г.)кад се змија савије у круг: Сјекни ка’ змија из круга.
Речник косовско-метохиског дијалекта
кру̑г, а м.а)округло изрезана даска што се меће преко неисцеђена млада сира у грудњачи да се из њега исцеди сурутка, која се још притиска и каменом. — б)округла даска што се меће у кацу преко сира, кисела купуса па се одозго притисне каменом да садржина огрезне у води, ради што бољег одржања: Прити̏сни га сас кру̑г. — в)круг воска: Истопи̏ли смо во̏сак, и̏скочи ми товоли̏чки једа̑н кру̑г.У ДК. ова је реч забележена 1762 год. у с. Косину:Писа Станое шилега, п(оловник) ш(енице) и Нинка крꙊг воска; у с. Робовцу 1772 год.:Писа Стояна крг (круг) воска. — У В.кру̑гм.,1); у RJA. krȗg м.