Српски рјечник

1. ко̑т, ко̏та m. 1. (у Ц. г.) die Brut, progenies. cf. скот [2], подсад, вријежа [2], накот. 2. (у Осијеку) vide котац.
2. ко̏т, ein Wort Gänse zu treiben, vox pellentis anseres. [vide гус.]

Речник говора Прошћења

ко̏т, -а, м. — скот, покварењак. — Ћути, коте један!