ко̀ча̑њ, коча́ња m.1.(у Ц. г.)н. п. у купуса, т. ј. оно од земље до главице, Stängel, Strunk, caulis. [cf.кочан, кочаница, чокањ1]. 2.(у Сријему)videокомак.
Речник дубровачког говора
ко̏ча̄н, -и ж (и: ко̏ча̄њ) доњи дебљи и тврђи дио листа (петељке купуса и сл.). – Ли̑с от ку̀пуса је ку̏ха̄н, ма су ко̏ча̄ни јо̏ш твр̏де.