коча̑н, коча̑на м.1.тур. признаница што је давана при наплати каквих такса, купон, билет: Изва̏ди коча̑н на гу̏ре. — 2.део стабла на купусу испод главице, а изнад земље, који неки гуле и оно срце једу. — У В.ко̀ча̑н, коча́на м.Тур.kočan им.
Речник дубровачког говора
ко̏ча̄н, -и ж (и: ко̏ча̄њ) доњи дебљи и тврђи дио листа (петељке купуса и сл.). – Ли̑с от ку̀пуса је ку̏ха̄н, ма су ко̏ча̄ни јо̏ш твр̏де.