ко̏њи̑ц, m. (voc.ко̏њи̑цу) 1.dim. v.коњ. (ст.): Ја не гледам тавној ноћи доба, | Нит’ мој коњиц мутној води брода — Или му коњиц орону? — Коњ јунака оставио | На злу мјесту у Косову; | Јунак коњу говорио: | Ој коњицу, добро моје! 2.Name eines Insects, insecti genus. [videвиленски коњ]. 3.на гусламаvideкоњ4. 4.кочић на коме витао стоји. 5. [Коњиц] град на Неретви између Босне и Херцеговине (пола га је Босанско а пола Херцеговачко): Већ Турчина Богом побратима: У Коњицу бега Али-бега. 6.манастир некакав: Манастиру бијелу Коњицу
Речник дубровачког говора
ко̏њӣц м1.скакавац. – Тра́ва је пу̏на ко̏њӣца̄.2.подупирач жица на виолини. – Нате́гни ту̑ жи̏цу прико̀ коњӣца!