кра̀гу̑ј, крагу́ја m.1.некака тица која се припитоми па хвата друге тице као соко [врста сокола, Würgfalk, falco feldeggi Schleg.], cf.акмаџа, журица: Сва господа соколе понела, | А Драгија шарена крагуја — Крагуј птица утве не увати. 2. [Крагуј] Mannsname, nomen viri.
Речник косовско-метохиског дијалекта
Крагу̑ј, а м.и.У ДК. забележено више пута од 1764 до 1776. Три пута у селу Грабовцу (в. пример код речи Крага), једанпут у Штрпцу, у сиринићкој жупи, а 1764 год. тако се звао један од врањских свештеника:Врански свѣщеници: Живко, Христо, Станко, КрагꙊи, Богдан. — У В.Кра̀гу̑ј,Крагу́јам.2).
крагу̑ј, а м.тур.kilgai, kiragu и kirgu. – У В.кра̀гу̑ј, крагу́ја.