Српски рјечник

крѐвет, m. 1. das Bett, lectulus (grabatus, κράβατος). [vide постеља]. cf. одар. 2. око варнице поузвишено мјесто, на које чаругџије коже из варнице мећу.

Речник косовско-метохиског дијалекта

кре̏вет, креве̏т, кре̏вета и креве̏та м. у Вуч. до ослобођења ова реч није значила оно што обично значи она сад: одар, постеља, него доксат, предњи истурени део куће, који је са три стране ограђен ниском оградом, тробозаном а од земље је нешто уздигнут, као и цела кућа што је: Седи̑ на кре̏вет.Лежи̑ на кре̏вет.Па̏о од креве̏та те до̏ле. Уколико се чује у значењу направе на којој се простире постеља, чини утисак као да је туђица: Да стире меке креве̏те (нп.). Бање.У В. и RJA. krèvet м., а. И Турци употребљавају ову реч иако је од грч. κρευάτι.