Српски рјечник

кре́нути, кре̑не̑м, v. pf. 1. н. п. дрво, камен, bewegen, von der Stelle bringen, moveo. cf. [vide] покренути. 2. н. п. зеца, auftreiben, excito: кренуо сам данас три зеца, па ниједнога нијесам могао уловити; Завикаше по гори хајкачи | И кренуше звијера арслана. 3. н. п. војску, das Lager aufbrechen, castra movere: Крену везир силну многу војску. 4. н. п. на пут, aufbrechen, sich auf den Weg machen, proficisci, se dare in viam, vide кренути се, cf. поћи: Отлен крену горе уз планину. 5. Дубр.) главом, т. ј. vide полудјети. 6.  н. п. кренуо виноград т. ј. потјерао да листа.