по́ћи, по̑ђе̑м, [појти], v. pf.1.gehen,ео. [cf.кренути4, кренути се]. 2.im Begriffe sein. 3. поћи н. п. за стараvideудати се. 4.(у Дубр.)videотићи[1]: Метла пошла, метла дошла; Ага пође а Рустан-бег дође. 5.(у Боци)videумријети: А ја знадем биља свакојега. | Па ти не ћу од урока поћи.