кр̏ст, кр̀ста m.1.das Kreuz, crux [cf.криж], н. п. крст од дрвета или од злата; крст што човјек начини на себи кад се прекрсти; крст што код својега потписанога имена начини онај који не зна писати. 2.нема га у крсту, seines Gleichen gibt’s nicht in der Christenheit, non invenies parem in christianis. 3.крст на небу [осам звијезда у јату „лабуд“], ein Gestirn, astrum. 4.гомила (у паорији, гдје се даје десетак) од 20 (а у крајини од 18) снопа жита; а крстина је мања од крста (у паорији од 10 снопа, у крајини може бити и од 18, и онда се каже да је у крстини читав крст): десет крста насадио на гувну. cf.крстина2. 5.(у Далм.)четири спице у точка. cf.гобеља.
Речник дубровачког говора
/кр̏ст/у̏лица от Кр̀стацрква у Гружу се звала Крст, као и улица од Крста, на дно које се црква и налази; црквица св. Крижа је изнад II I Конала, као и капелица на Посату; данас и цркву у Гружу зову Криж.