ку̏то̄, ку̏тла m метална посуда с дршком којом се захвата нека текућина: вода, млијеко и сл. – Кад ожѐднӣ, пи̏је̄ ѝс кутла во̀де̄. – Да́ла ми је му̏кте пу̏н ку̏то̄ млије́ка. изр. мала̀шна ко ку̏то̄, ситна особа. – Ма̑јка јон је висо̀ка, а о̀на мала̀шна ко ку̏то̄. о̏ шта ку̏то̄, о̀(д) тега̄ и
ру̀чица одговарало би пословици: какав, отац, такав син. – Па̏метан је и ва̏ља̄н на о̀ца, о̏(д) шта ку̏то̄ о̀(д) тега̄ и ру̀чица!