ку́ла,* f. (pl. ку̑ле) der Thurm, turris. У Херцеговини се свака кућа од камена зове кула, а у пјесмама и она која није од камена зове се кула или двор.
ку́ла ж мали наковањ на коме се откива коса (Жујинце). ку́ла ж купица ораха као мета у дечјој игри орасима (Моштаница). Ку́ла ж део Владичиног Хана.
ку́ла, -е̄, ж. — велика кућа. — Мој комшија велику кулу гради.