1.ку̏па, f.1.videчаша(понајвише у пјесмама): Дадоше му златну купу вина. 2. [Купа] вода у Хрватској. 3.(у Дубр.)vide [ћеремида] ћерамида.
2.ку́па, f.гомила од четири ораха. Такове гомиле намјесте дјеца (свако по једну) у ред према себи, па бију редом ојнаком с једнога мјеста, те их обарају (играју се купе). Кад који коју купу обори, он је и узме, ако један обори све у један пут, он их све узме; ако одовуд не оборе све купе, а они бију одонуд с онога мјеста гдје се кога ојнак уставио, ако и тада остане још која купа необорена, а они онда дометну опет сваки још по једну, па на ново бију. Ein Kinderspiel mit Nüssen, lusus nucum.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ку̏па, е ж.Исп.крцȏља, бело̑јка. — У В. 1ку̏паж.1). У овом дијалекту је значење специјализирано и каже се за врсту бокала нарочитог облика, а не значи чаша.
Речник дубровачког говора
ку̏па жцријеп. – Вје̏тар је с ку̀пје̄рте̄ ба́цијо но̀ћас не̏колико̄ ку̑па̄.