Српски рјечник

кују̀нџија,* [кулунџија] m. vide златар.

Речник косовско-метохиског дијалекта

кујӯнџи̏ја, е м. златар. У ДК. помињу се више њих, 1773 год. у Призрену: Писа Сташа кꙊюнџиа Ꙋс(опшој) мати Нина р҃ пара. Писа Митар кꙊюнџіа і҃ пара. Ћока кꙊюнџіа нища. Писа Никола кꙊюнџіа еі҃ пара. 1774 год. у Вучитрну: Писа маистор кꙊюнџіа Ћора са синовима г҃ гроша. — У В. кују̀нџија м., у RJA. kujùnǵija м., тамо види и порекло ове речи.