Српски рјечник

ку́ћер, m. 1. чобанска колиба на колима, што се привлачи за тором, eine Art Hirtenhütte, tugurium pastorum. [cf. глада]. 2. као коморица поред куине, гдје се суди држе и све што у куини треба. vide [клијет.4] кућерак.