Српски рјечник

кли̏јет, f. 1. Херц.) eine Kammer, cella, [cf. изба, одаја 2, соба, комора 1, камара 2, појата 3, појатак. 2. одељење у кући за оставу, Vorratskammer; cf. спрема, ћилер (киљер) .] 3. Клијет у Србији на некијем мјестима (као н. п. по Јадру и по Поцерини) зову ајат или вајат, а на некијем мјестима (као н. п. по Морави) стасина и ижина. У Србији коликогод има у кући ожењенијех људи, толико има око куће вајата, те сваки човјек у свом вајату спава (без ватре и љети и зими: јер се у вајатима не ложи ватра) са својом женом, и држи своје хаљине и остало којешта. [cf. хајат (ајат, вајат 1), хижина (ижина 1), стасина 1]. 4. У гдјекојијем се вајатима држи вино, ракија, сир, масло, скоруп, мед, и остале домаће ствари. [cf. хајат (ајат, вајат 2), хижина (ижина 2), стасина 2, кућар 2, кућер 2, кућерак.]