Српски рјечник

1. ла̏сан, сна, сно adj. (comp. ла̏шњи̑) leicht (zu thun), facilis. cf. лак [2].
2. ла̑сан, сна, сно, adj. darauf aussehend, geeignet, qui apparet posse, idoneus: Снахо наша, дилбер Софијано! | Јеси л’ ласна, хоћеш пребољети.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ла̏сан, ла̏сна, ла̏сно прил. облик који је у многоме потиснуо придев ла̏к, а, о: То је ла̏сна рабо̏та. = прил.: Ла̏сно је те̏бе сад тако̑ да збо̏риш.А. Ка̏ко? — Б.Ла̏сно. Гојб.У B. ла̏сан, сна, сно, у RJA. н.

Речник дубровачког говора

ла̀сан, ла̀сна, ла̀сно придј. у снази, оран.Није́сан са̏д ла̀сна за тво̀је лу̏дости.Ла̀сан је о̑н по̑ћ на̏ ноге и у Рије́ку!