Српски рјечник

лету̀рђија [летургија, летурдија] f. 1. die Liturgie (Messe), liturgia [cf. служба 2]: На јутрењи и на летурђији — У Грбљу сељаци редом сваке недјеље и празника плаћају попу по нешто за летурђију, па кад који плати, онај се дан каже да је он попу летурђију предао и она се легурђија зове његова, и онај дан поп с ђаком иде њему на ручак. 2. Ц. г.) vide [поскура] поскурица: Кумим ти плочу на коју печеш летурђију; Да не роди вино ни шеница, | Ни за цркву часна летурђија. 3. пара која се да у цркву, das Kirchengeschenk, donarium.

Речник косовско-метохиског дијалекта

летӯрђи̏ја, е ж. Исп. летӯрги̏ја: Да уде̑лим ову̑ летӯрђи̏ју. Пећ.У В. лету̀рђија ж.