ле̏ш,*лѐша, m.videстрвина; каже се и за човјека мртва, особито кад лежи гдје на пољу, н. п. преко
свега поља може се прећи с леша на леш (кад гдје изгине много
људи).
Речник косовско-метохиског дијалекта
ле̏ш м. ову реч нисам никад чуо у зависним падежима, нити знам да ли је у обичају да се мења. Као некакав архаизам чује се у извесним случајевима само: Све му је ро̏бље бо̑но — ле̏ш. — Сви̏ му лежу̑ — ле̏ш.И у оваквој компарацији нпр.: Смр̄ду̑ му но̏ге кај ле̏ш. — У В.ле̏шлѐша, м., у RJA. 1. lȅš, lèša м.Тур.leš(од перс.laše) им.тело од липсане животиње, стрвина. Фиг.оно што рђаво заудара, врло смрди.
Речник дубровачког говора
ле̏ш, а, -о придј.(тал.lesso)кухан у води (месо, риба и др.). – Ри̏ба је до̀бра ѝ прига̄на ѝ леша. – Да̀ ми је лѐше̄ ја̏њетине̄!