Српски рјечник

1. ли̑ст, m. (loc. ли́сту) 1. das Blatt, folium arboris, et libri. 2. лист јуфке, лист од тијеста, ein Stück ausgewalgten Teig, massa farinacea distenta. 3. die Wade, sura. 4. одоше (сви) листом, alle ingesammt: Ајте листом у Љешницу б’јелу. 5. Дубр.) некака морска риба, Art Seefisch, piscis genus [листови = Schollen, pleuronectidae].
2. ли̏ст, а, о adj. Ц. г.) schnell, celer, cf. [vide] брз: Лист као зец; Лист као рт.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ли̑с, ли̑ста м. лист; ли̏стови м. мн.: Једа̑н ли̑с а̄рти̏је.Та̏нак кај ли̑с од а̄рти̏је.Све се одва̑ја на ли̏стове.Превр̏ће ли̏стове. — Ди̏же ги све ли̑с пo ли̑с. — Репу̏ и̏ма ве̏лике ли̏стове.У ДК. записано је 1766 год.: И паки на ѡбороте таи лист (т. ј. на обратној страни листа од књиге). — У В. и у RJA. 2 lîst м.