ло̀за, f. (acc.ло̏зу) 1.винова, die Weinrebe, vitis vinifera Linn. 2.бијела, die Waldrebe, clematis vitalba Linn. [videпавитина]. 3.der Stamm, das Geschlecht, stirps: од лозеНеманића. Пасја лозо! cf.[vide]кољено[4]. 4.(у Боци)на тијесту она два дирека или стуба са стране који су на завој изрезани.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ло̏за, е и лозе̑ ж.поред обичног значења прут од винове лозе; у везу се зове онај мотив где је извезена шаpa као нека грана од биљке, цвећа. Фиг.Ива̑н се во̏зи на де̏вет ло̏зи (тако!), са̑м се Бо̑г чу̏ди како се Ива̑н во̏зи на де̏вет ло̏зи(нар. загонетка, паук и жице). — У В. и у RJA.lòza ж.