Српски рјечник

ко̀љено, n. (pl. gen. ко̏ље̑на̑) (јуж.) 1. das Knie, genu: бити коме до кољена, т. ј. први послије њега; Ти ћеш, Марко, први царовати, | А ја ћу ти бити до кољена 2. das Gelenk, articulus: Па извади дурбин од биљура, | Развуче га на девет кољена. 3. н. п. у трске, Absatz, geniculum [vide прешљен 2]. 4. die Generation (das Geschlecht), der Stamm, genus [cf. лоза 3, 2 пас 2, фамилија]: све до девет кољена; девето кољено може се узети; Проклето му племе и кољено.

Речник говора Прошћења

ко̀љено, , с.покољење, поријекло.Од којег сте ви кољена?