1. лу̑г,
а м. шума, гај; Фу̏к у лу̑г. — Искочи̏ше из лу̑га. — Ти од гра̑да, ја од лу̑га. Расн. — У В. и у RJA. 1 lȗg м., а. 2. лу̑г, а м. цеђ. Реч је застарела и више се не употребљава. Остала је у изреци: Не пома̑га ти да се пере̑ш лӯге̑м и пе̏пелем. — У RJA. 2. lȗg, lúga м., а.
луг м шума на подводном земљишту, обично поред реке. Назив је готово ишчезао из свакодневног говора. Поједини потеси поред реке називају се Луг. Први луг, Други луг и Трећи луг – плодне њиве поред Јужне Мораве у Жбевцу.
лу̑г, лу́га, м. — 1. земљиште поред воде, подводно, али родно. 2. пепео. — Избаците луг из фуруне.