Српски рјечник

лу̑д, лу́да, до (лу̑ди̑, да̑, до̑adv. лу̑до, comp. лу̏ђи̑) 1. närrisch, demens. 2. thöricht, stultus. [vide сулуд]. 3. н. п. дијете, а у приморју и паприке, зеље, т. ј. младо, зелено (паприке и зеље за пресаду), unreif, immaturus. [cf. луден]. 4. Дубр.) јело, крух, т. ј. неслано, ungesalzen, insulsus. [vide неслан].

Речник косовско-метохиског дијалекта

лу̑д, а, о прид. млад без имало алузије на слабост ума: Јо̏ш ми је Си̑ма лу̑д, није за жени̏дбу.Ће̑рка ми је лу̑да, још није за у̏дају.Ова̑ овца има лу̑до ја̏гње.Јагањци су они још лу̑ди.Оста̏ла сам удови̏ца сас лу̑ду децу.У В. лу̑д лу́да, до, прид. 3), у RJA. 1. lȗd, lúda прид. с., b) и с).

Речник говора јужне Србије

луд, , немиран. „Детиша́р је толи́ко луд да не мо́же ни́кој да га сми́ри” (Врање).

Речник дубровачког говора

лу̑д, лу́да, лу̑до придј. 1. који непромишљено поступа.Ти̑ си лу́да ка(д) та̀ко̄ све̏ ди̏јелӣш дру̏го̄му. 2. неслан (о јелу).Што̏ је о̀ва̄ ју́ха лу́да! изр. гово̀рит лу́дијех говорити бесмислице увијек или у датом моменту, кад је нечије мишљење неприхватљиво.О̑н ва̏зда го̀ворӣ лу́дијех. чѝнит о̀д лӯдо̄га (о̀д лӯде̄) понашати се као луд.Не чѝни о̀д лӯдо̄га кад није́си! лу̑д ко цѝцина неукусно, недовољно слатко, нпр. диња, лубеница и др.Ако је и о̀ва̄ ди̏ња лу́да ко цѝцина, мо̏жеш је о̏дма ба́цит! лу̑д ко пр̀чак каже се за особу која у својој доброти или наивности прави погрешне потезе, погрешно поступа.Ба̏ш си лу̑д ко пр̀чак ка(д) сва̏кому вје̏рује̄ш!

Речник говора Прошћења

лу̑д, лу́да, 1. који је ван памети.Шта причаш, па ти си луд. 2. малољетан.Не могу дијете слати за животињом, још је лудо, мало је.