1.лу̏к, m.der Lauch, allium: 1.бијели, der Knoblauch, [allium] sativum[L.]. 2.црни, die Zwiebel, [allium] cepa [L.; cf.капула, кромид, кромити лук].
2.лу̑к, m.1.bei der Pistole und Flinte, die Feder, elater. [cf.тетик (тефтик)]. 2.(у Дубр.)колач (као мјесец) који се о божићу даје служитељима и кад ко што донесе са села.
Речник косовско-метохиског дијалекта
лу̏к, а м.само бели лук, а црни има друго име. — У В. и у RJA.2.lȕk м.